Припрема за спољашње радове - Preparing the building side

Цигла за фасаду
Bricks for the facade

Долазак камиона пуног грађевинског материјала који вози наш пријатељ ауто-превозник Аца
Truck arrives on the narrow roads

Камен из Козарачке реке који ће се зидати у доњи део фасадног зида као декорација
Stones from the river to throw into the concrete and make an attractive base-wall

Козарачка река

Козарачка река,како је у зависностности од тога поред којег села протиче зову и Рупска,Дадинска,Градишка извире у селу Рупље и улива се у Грделици у Јужну Мораву,припада Црноморском сливу. Вода реке је веома чиста,питка и садржи значајну концентрацију Сумпора S. који здраво утиче на кожу човека.

The Kosaracka River, gets the name according to the village where it passes by so it can be Rupcka, Dadinska, Gradiska. It starts in Ruplje and ends in Grdelica whre it enters the South Morava and goes until the Black Sea. The water of this river is really clean, drinkable and has a high consentration of sulphur, which is very healthy for the skin.

Православна Црква у селу Козаре коју посећују и становници Ковачеве Баре

The serbian orthodox church in Kozare is visited by inhabitants of Kovaceva Bara

Козаре је село удаљено око 5.км од Ковачеве Баре,познато по многобројним виноградима и квалитетном Козарачком вину. У селу крај реке постоји подрум у коме се производи вино. Ово буре је постављено као место за одмор и атракција.

Kozare is about 5km from Kovaceva Bara, it's famous among winemakers and some good quality wine comes from Kozare. In the village at the end of the river ther is a vine cellar that sells vine. This could be a good attraction for Kozare as a holiday resort.

Козарачка река у околини села Козаре

The Kozaracka river in the Kozare surroundings

Прелазак моста преко Козарачке реке код винског подрума

River crossing in the near of the vine cellar

Најстарија очувана Воденица и уједно и најстарији очувани објекат у ололини. Воденица је грађена почетком 19.века и до недавно се у њој правило брашно,данас је објекат,споменик у обнови.

This old mill is one of the oldest preserved mills in the surroundings. It's from beginning of 19th century and since the n here flour was made. Today the mill is in renovation.

Село Ковачева Бара

Поглед на ”Ђелинце” једну од мала/махала села

View toward ”Djelince" one of the mahalla (districts) of the village

Честа слика у селу у коме се већина становника бави пољопривредом

A common sight in the village as farming is very popular

Све старије куће су грађене у истом ”Моравском” стилу,поред куће у којој живи породица увек су присутни и помоћни објекти

All the old houses are built in "moravska" style.
Near the main house where the family lives are stalls and other auxiliary buildings

Лесковац - Leskovac

Лесковац и околина са око 144. насеља и око 170.000 становника раније познат као ”Српски Манчестер” центар текстилне индустрије,данас један од економско најсиромашнијих градова и општина у Србији,одакле људи и даље одлазе у ”печалбу” у потрази за послом,новцем и бољим животом.
Заносан шарм,темперамент и јединствен нагласак,симбол су људи који живе у њему.
Лесковац је смештен у веома плодној Лесковачкој котлини у којој се гаји најбоље поврће у Србији.
Окружен прелепим планинама: Чемерник,Кукавица,Радан и Сува планина,близина Власинског језера требало би да су довољни природни ресурси за развој неких грана привреде као што је: туризам,пољопривреда,виноградарство...међутим заборав државе и недовољна ангажованост људи допринела је заостајању ове прелепе општине.

Leskovac and surrounding has about 144 settlings and 170'000 people. Earleir it was known as the "Serbian Manchester" as the textile industry was very propserous in Leskovac, now the economy is so weak that its among the poorest municipalities of Serbia, from where people escape to other cities to look for work, for money and a better life.
However the symbol of the city are friendly, lively and cheerful people.
And also the Leskovac basin has one of the most fertile soil from where some of the best vegetables of Serbia come from.
The city is surrounded by very beautiful mountains : Cemernik, Kukavica, Radan, and Suva Planina (the dry mountain) and is in the ver near of Vlasinsko Lake, and this good sides are a good potential for: Tourism, Agriculture and vinery. But the combination of negligence by the country and not enough engament of the people don't take really advantage of these benefits.

Брдо ”Хисар” на коме су пронађени најстарији сведоци постојања града у коме је живот почео 2000.год п.н.е. Са Брда на које се неможе стићи обичним аутом и ка коме нажалост нема ни једног знака пружа се најлепши поглед на град и околину.

On the Hisar Hill are the oldest signs of a settling that go back 2000 years.
On this hill, that you can only reack by 4-wheel drive you can appreciate the most wonderful view over the city.

Споменик храбрим Лесковчанима палим за време Првог Цветског Рата.

The monument for the bold Leskovacian fallen from WW I

Слава у селу Градиште

Свети великомученик Пантелејмон, је заштитник села Градиште и сеоска слава која се одржава 9.Августа.
Село је смештено у општини Власотинце,насупрот селу Ковачева Бара.

In Gradiste, a village of the Vlasotince municipality (near the village of Kovaceva Bara) a traditional village fair takes place evry year on August 9th: the celebration of Saint Pantelejmon.

Прелепа Козарачка река која протиче кроз село

The beautiful Kosaracka river that crosses the village of Gradiste

Са породицом и пријатељима уживајући у прелепом амбијенту

With family and friends we enjoy the wonderful ambience

Многи људи у овом крају због лоших путева
користе као превозно средство,
војна возила ”Пинц Гауер”

Because of the bad condition of the roads a
lot of people drive a "Pinzgauer" as family car

Шатор који се полако пунио,како су људи пристизали

The restaurant-tent is filling up slowly

И полиција овде има другачија превозна средства

Also the Police needs a little different car than it would in the city
(here Lada Niva, the most popular SUV in Serbia)

Слатко,паприке и пасуљ - Slatko, Bellpeppers and Beans

У прелепој околини села Градиште,сакупилили смо најбоље купине да би направили ”Слатко”

In the beautiful surroundings of Gradiste (picutre above) we collected a big amount of blackberries and with them we prepared one of the most famous serbian specialty: SLATKO (a very sweet preserve that is served as a welcome in traditional serbian households).

Рецепт за ”Слатко”
7.кг купина,7.кг шећера скувати све док се шећер скроз не истопи и на површини појави пена од купина.

Recipe for Slatko:

7 kg blackberries 7 kg sugar Cook at moderate temperature on a wood-stove until the slatko makes thick drops when it glides from a spoon. While cooking always skin the white foam (it would make the slatko a bit sour). Then fill in clean jars up to 1cm below the rim and seal it very well.

Печење паприка,у Лесковцу и околини тешко је замислити јело без паприка.

Roasted bellpepper: The delicious bellpeppers from the Leskovac area are soon getting its brand status!

Пасуљ: 400 гр пасуља 3 главице црног лука 500гр сувих ребара за запршка: шољица уља, кашика брашна, алева паприка со, бибер, лорбер

Pasulj (Bean Pot): 400 gr beans 3 onions finely chopped 500gr pork ribs or any tasty pork peace even smoked (from the choice of the meet the outcome of a good pasulj can really depend....!) for the roux: 1 tblsp of flour, little cup of oil and paprika powder pepper, salt and bay leaf

Зељаница - Sorrel Pie

Домаћи Крављи сир и јаја
Homemade cow cheese and eggs

Зеље

Sorrels

Припремљено тесто

Prepared dough

Готова пита ”Зељаница”

Finished Pie

Власотинце - Vlasotince

Власотинце је градић-варошица у околини мога села,око 9.км удаљено,варошица има око 20.хиљада становника.
Од правца Лесковца који је удаљен око 15.км налази се велико пољопривредно поље (Лесковачка котлина),где се гаје паприке,парадајз... најпознатији у земљи,са других страна Власотинце је окружено живописним планинама.
Варош је веома дуго била под Турском влашћу,становници су били познати по отпору од Турака,због тога у граду није изграђена никад ни једна Џамија,нити је ико од становника примио Ислам.
Коначно ослобођење од Турака је 1877.године.
Власотинце је познато,по виноградарству,гостопримству мештана,јединственим обичајима и фолкору.
После другог светског рата град почиње да расте и да се развија,многа планинска села у околини су напуштана,људи су се спуштали у град,тражећи бољи живот. Развитак града је стао 90-тих година прошлог века,и данас Власотинце спада у један од најнеразвијених градова у Р.Србији.

Vlasotince is a settlement of around 20'000 habitants and lays in the surrounding of my village Kovaceva Bara(it's about 9km distance).
In the direction of Leskovac (that is about 15km away) there are some enormous vegetables productions with big harvest of bellpepper and tomatos, the most famous of the country.
The area was long under Turkish ocupation, and the people of the area were known to make big resistance against their ocupators, so in Vlasotince no Mosque was ever build and no habitant converted to Islam. Finally the ocupation finished in 1877.
Vlasotince became famous for winemaking, guestfriendliness, unique tradition and folklore.
After 2nd WW population started to grow, as many peasants from surrounding villages came to the city to seak for better life.
The growing allthough stoped in the 90's and today Vlasotince ranks among the most underdevloped cities in the Republic of Serbia.

Here the website of Vlasotince.

Пут Лесковац-Власотинце
The Road from Leskovac to Vlasotince

Црква Свете Тројице у Власотинцу у којој сам и ја Крштен
The Church "Svete Trojice" in Vlasotince where I was baptized

Ловци возећи кроз град показују трофеј

Старе куће које због недостатка новца никад нису биле реновиране,
данас су све напуштене,чекајући мозда неке боље дане

Музеј у центру града
The museum in city center

Зима у Ковачевој Бари - Winter in Kovaceva Bara

Слике је направио мој пријатељ Јовица,сликане су да дан Светог Стефана у нашем селу.

This are pictures I got from a friend Jovica. They were made the day of St.Stefan,my Patron Saint's day.

Околина Ковачеве Баре - Panoramaview of Kovaceva Bara

Коло - Kolo

Мој друг Далибор иначе ”Музичар” одсвирао је прелепо коло само за нас,док смо ми пили пиво и уживали!!

My friend Dalibor played this beautiful KOLO just for us.

Воће и поврће са Југа! Fruits and vegetables from South!

Сваке године,скупимо воће и поврће које роди у нашој башти,око наше куће или које добијемо од рођака,пријатеља и донесемо у Швајцарску. Исто воће које купимо ту изгледа исто или чак ”лепше” али је без укуса и мириса!



Every season i get the fresh fruits and vegetables from around the house and carry everything home where we prepare fruit compot, jams and "slatko" or grilled and filled vegetables.
In Switzerland unfortunately this things are expensive and taste like nothing, so I bring as much as I can from Serbia.

Oвако у касно лето припремамо специјалитет који ја ОБОЖАВАМ а то су "лучене паприке"

In summer we prepared all these "kapia" bellpeppers, grilled them and made portions to freeze. So when we feel like, we get it out and season it with garlic, oil, vinegar and salt...this makes a wonderful dish called "lucene paprike".

Кратка посета селу - Away for a couple of days

После неколико недеља од мог задњег (мало дужет) боравка на селу,решио сам да одем на неколико дана да видим како напредују радови,које су спроводили мој отац и његова екипа. На мом кратком путовању ми се придружио и Кум Бојан.

On a short trip with my godfather Bojan, I went to see how the works are going on. So here some pictures of the building-site i made in September 2008

Груби радови - Big works

Због моје одлуке да средим мало и околно двориште, увидео сам да су груби радови постали све грубљи и већи, али са уверењем да ће на крају све лепо испасти ишли смо даље.
Један од планова је био и проширење улаза са горње стране,тако да би са колима могао ући и без тешкоћа паркирати ауто у гаражи која је предвиђена да се гради са леве стране по уласку,због плана око гараже морали смо да организујемо машине да раде (неколико метара у ширину и дубину се требало копати).
Следећи велики посао је био подићи зид или ограду око плаца,поред пута,чиме би добио јасну границу свог плаца,спречавање ерозије и поткопавање сеоског пута око мог плаца.


OK, with my decision to organize also the surroundings...I caused some pretty big works.
One of the concerns was to make an entrance for the car and to build also a garage. My father also advised me, to build a fence around territory, also for later if I'd like to have some animals...but also to prevent that the road gets bigger and bigger and my territory gets smaller and smaller :-)



Кренули смо у изградњу,мени се није свиђала идеја о металној огради или пластифицираној жици,иако су ме многи саветовали тако,ја сам се одлучио за бетонски зид који је требао бити дужине око 50м и висине у просеку 1.5м,са спољашње стране смо убацивали камење из наше ”Козарачке реке”,скупљало се само најлепше у сивој и зеленој боји. :-)

But I didn't liked the idea of a fence like chickenwire or some plastic-fence...I wanted something more solid and good looking...so we had the idea to make it in stone and concrete. We took big stones from the river (I stressed everybody just to take grey and green stones to get a homogene looking wall)
In the pictures

Пројекат - Project

Са овим планом кога је осмислила и нацртала моја жена иначе Архитекта,путујем у Ковачеву бару.
Намера ми је да почнем реновиранје куће и сређивање околине.
У Мају месецу сам одвео своју породицу,нажалост на кратко због услова које је кућа имала,али смо успели да осмислимо реализацију плана о реновирању.
Први утисак нам је био да ћемо морати градимо све ново и да срушимо старо али разгледајући боље грађевину одлучили смо да оставимо све и реновирамо постојеће у истом стилу како је грађено


With this plan I'm travelling to Kovaceva Bara. My intention is to renovate this house, that my grandfather built. In early May I showed the place to my wife, speaking about the possibilities of refurbishment.
I was not sure if the structure is enough good, to preserve it and renovate it or it needed to be demolished. We decided to keep the structure and adapt the walls a little and to make a new roof.
This is the plan my wife prepared for the works. My father (who has a Construction Company) calculated material, costs and preceeding according to this plan.



Ово је била једна од идеја,али нам се није свидела,идеју је имао мој тата,иначе будући избођач радова.

Пројекат веће терасе - Project for a bigger terrace

Пошто тераса има прелеп поглед на другу страну брда,поглед на село и дебелу хладовину коју пружа стара крушка пред кућом,предложио сам да проширимо постојећу терасу.


Because the house has a nice view to the other side of the valley I suggested to make the terrace bigger. From there you see everything what happens in the village, and in this wonderful climate the time we can spend outside is considerable.

Ово су неке од могућности будућег унутрашњег изгледа куће,оно сто сам сигуран је да желим да користим природне материјале (дрво,камен).


We would like in a second step to refurbish the inside. Here some 3D of a possible inside. I would like to have just plaster, wood and stone used for the interior.



Пресек куће.види се облик крова (на 4.нивоа) који желим да задржим,такође ми је план да гаражу покријем истим стилом крова.

An here the section (to show the shape of the roof)

Власинско језеро - Vlasina lake

Само 40-так минута вожње од мог села ме дели од прелепог Власинског језера,бисера Јужне Србије који још није откривен,упропашћен путевима,хотелима,базенима,брзом храном и ко зна чега још.
Језеро и његова околина су стварно ретки предели у којима се може уживати у домаћој храни,свежем плансинском ваздуху,чистој прозирној води,и гостопримству људи који ту живе.
Ја сам се овога лета двоумио дали да идем на море неколико дана по завршетку радова (што сам већ раније ипланирао) или да останем на југу до краја одмора,после мог излета на језеро,дефинитивно сам одлучио да останем па и следеће године да породицу доведем овде а не на море.

This two pictures are from Vlasinsko Jezero, a wonderful lake that is situated in the area. I plan to spend a few days around here, to hang loose while working on the renovation of the house.

Kуме! - Godfather!

Као у животу сваког Србина и у мом улога Кума је веома важна,то је човек кога је непотребно описивати и превише хвалити,поставио сам текст песме која све говори.

Ђе си Куме

Он ме никад не би издао
он ме никад не би продао
вјерујем му к'о сам себи
ни ја њега изд'о не би


Реф.2.пута
Кад је тешко,ту је
ту је кад је пјесма
ђе си Куме мој
ђе си руко десна


Он је спреман да учини све
у ватру,у воду за мене
ја за њега исто тако
није Кума наћи лако


Реф.2.пута

Он је моју дјецу крстио
и на челу стола сједио
ал' када му лоше крене
тад Кумашин зове мене

Речник мање познатих реци из области јужне Србије - Dictionary of some unknown words of dialect of south of Serbia

Боравећи сваке године на распусту код деде и бабе,одмарајући се од градске гужве,учећи старе занате,гледајући бабу како припрема стара јела,записивао би неке речи које до тада нисам чуо.
Кад год би неко од рођака,пријатеља,познаника навратио и у разговору ја чуо неку нову реч,записао би је,тако сам после 20.година успео да створим свој мали скроман речник.
Ко год би знао још неку реч које нема још увек у мом речнику,добродошла је.


Речник

Српски језик.............................................Српски језик
Штокавско наречје,екавског изговора..........................Граматички исправно

-Старији штокавски дијалекат
-Призренско-Тимочки
-Торлачки говор





А

- арно - лепо,фино
- ако - нека
- аманет - оставити за памћење
- аман - смири се,доста
- астал - сто
- алал - свака част
- аламуња - свађалица


Б

- боровинка - боровница
- баница - гибаница,пита
- бостан - лубеница
- бз - зова
- бегај - бежи
- батали - остави
- бробињак - мрав
- бајат - стар,престајао
- бутати - стављати
- басамаци - степенице
- буљина - сова

В

- вртипоп - бала рада
- врне - пада
- влаша - флаша
- вије - плаче
- врљи - баци
- вари - скувај
- врчва - глинени ћуп за туршију
- викам - дерем се
- вуте - старе женске ствари
- видело - светлост
- врљика - штап



Г

- гра - пасуљ
- големо - велико
- губе - печурке
- горун - храст
- гоч -велики бубањ (музички интрумент)
- грожљив - гадљив
- гувно - двориште пред кућом



Д

- давај - дај
- дип,дип - тек по неки пут
- дроб - изнутрице
- карати - довести (колима,трактором... нешто)
- дувар - увучено место за остав ствари
- дудук - посуда за ракију
- дек - зато што


Ђ




Е




Ж

- жељка - корњача
- жиловлак - боквица



З
- зазрћем - мало да погледам
- закасао - лоше прошао
- зорт - невоља
- залићати се - пренаглити нешто
- зборити - причати
- замајан - луд,блесав
- зрилка - цврчак



И

- исршити - поломити
- измијати се - умити се
- исплакнути - испрати
- ицепити - поцепати
- искастрити - исецкати



Ј

- јајце - јаје
- јутре - сутра


К

- кравај - славље 1.рођендан детета
- кравајче - погачица
- куде - где
- кве - какве
- кав - који,какав
- кам - дај да видим,где је
- каљаво - прљаво
- кал - блато
- кутре - мало куче,штене
- краставица - краставац
- кова - кофа
- каиче - каиш
- кидисање - намера за освајање
- крошња - корпа од прућа
- канате - кола која вуку краве
- кочина - свињац
- кочице - чланци
- кладанац - извор воде
- које оч - шта желиш

Л

- лајна - ђубре
- лојзе - грожђе,лоза
- ложица - кашика
- липсати - угинути
- ладњак - фрижидер
- лејка - прави се од тикве,користи се за воду



Љ



М

- мотка - штап
- мочати - мокрити
- мутнути - ставити
- мунути - увући
- мрсољ - слина
- муфте - џабе,без пара



Н

- надзрће - погледа по неки пут
- не мари - није лоше
- неје - није
- намћор - цепидлака



Њ

- њекња - прекључе

О

- остине - охлади
- оршав - невоља,невреме
- омане - промаши
- олупити - огулити
- обричити се - обријати се
- оратити - причати
- обличје - велика срамота
- оданути - одморити
- оточ - малопре
- оваг-онаг - повремено
- обукује се - облачи се

П

- пијемо крчму - частим пиће
- пуно ч’чко - пуно до врха
- преџипити - прегурати,прескочити
- потикати се - изгубити се
- поганац - миш
- поканити - понудити
- попустити - појачати
- патлиџан - парадајз
- попке - гумени опанци
- пушти - пусти
- преперуга - лептир,ноћни
- притка - штап
- плот - ограда од прућа
- праска - дивља бресква
- премењује се - пресвачи се
- путинка - мали пут,путања
- перчин - врх главе


Р

- рутав - длакав
- распучити - поломити,пукнути
- работа - рад,посао
- рипати - скакати
- ринути - чистити,(ђубре из штале)
- ритати се - шутати се
- рибањци - прженице



С

- слубе - мердевине
- слива - шљива
- спијење - спавање
- свне - сване
- севдах - чежња за љубав
- споведнути се - сагнути се
- студ - хладно
- слунце - сунце
- сефте - свеже,тек што
- срљати - журити као без главе
- скубати - чупати
- срч - стакло
- скапати се - покварити се,(поврће...)
- сврдло - ручни алат за бушење
- сепетка - корпа од прућа округла
- соплеја се - саплео се,запео је


Т

- такој - тако
- татко - отац,тата
- тике,тике - по неки пут тек да видиш
- тупан - велики бубањ,(музички инструмент)
- турмук - лош,мутан човек
- турити - стављати
- тавнина - мрак
- тазе - свеже
- туј - ту
- тарабе - дрвена ограда
- тропати - лупати
- тепање - туча
- топрв - одмах,испрва
- торлачити - преносити вест,трачарити
- тојага - штап
- тестија - посуда за воду од земље



Ћ

- Ћунак - цев која води од шпорета до димњака
- Ћерамида - стара врста црепа
- ћутек - батине


У

- уапати - угризти
- убаво - лепо
- улав - луд,блесав
- улабити - утишати
- укачити се - попећи се
- утнути - ставити
- утепаја се - повредио се



Ф

- факир - зао ћовек,осветник
- филџан - чаша за кафу
- фата - вата
- фиронга - завеса за прозор

Х



Ц

- цавти - цветати
- цунути - пољубити
- целивати - љубити
- царевица - кукуруз
- цволика - цеваница



Ч

- чукати - лупати
- чурити - димити
- ч’чкољ - задиркивач,подрекивач



Џ

- џопе - ствари



Ш

- шанац - канал
- шунтав - луд,блесав
- шише - чаша,флаша за ракију
- штровоти - штројити,кастрирати
- шибак - шума
- шифоњер - ормар

Песма о Србији - Song abaut Serbia

Тебе грли Дрина,Сава,
плави Дунав и Морава,
сви путеви теби воде,
од љубави до слободе,
Србијо,моја Србијо,
сви путеви теби воде,
од љубави до слободе,
Србијо моја Србијо.

Порекло родова - Origin of lineage

Становништво Ковачеве баре је 100% Српско, пореклом потиче од предака који су досељени,а родови су:

-Деда Младеновци,Деда Анђелковци,Славе Светог Стефана (9.Јануар) и пореклом су са неког Копаоничког села,одакле је у првој половини 19.века пребегла жена са два сина,када су Турци палили села,један се звао Младен а други Анђелко. Од њих потичу поменута два рода и они су оснивачи села.

-Деда Савинци,Слеве Светог Стефана (9.Јануар),порекло имају од рода ”Деда Младеновци”.

-Деда Ђоринци,Славе Светог Николу (19.Децембар),по љима се зове махала ”Мужан”,пореклом су такође са Копаоника.

-Деда Ђелинци,Славе Светог Николу (19.Децембар),дошли су из места Џеп у Грделичкој клисури,становници овог рода обилију водом.

-Деда Милинци,Славе Светог Николу (19.Децембар),порекло имају са Копаоника.

-Деда Гавазови,Славе Светог Николу (19.Децембар),оснивач овог рода је Деда Горча,досао је као посињеник из села Велика Копашница,у овом роду је био неки Деда Стојан који је био Кмет и њега су звали ”Гаваз”,по њему долази и родовско име.

-Деда Бојчинци,Славе Светог Јована,дошли су из места Рупље у Грделичкој клисури,ово су последњи сеоски досељеници,после њих се нико није доселио у Ковачеву бару.

Село је расло само прираштајем.

Исељеници:

После Другог Светског Рата из Ковачеве баре доста становништва је прешло у Грделицу (Милићи,Стојковићи,Николићи,Митровићи и Цојићи) по неколико кућа. Иза поменутог рата има исељеника и у другим местима као што су: Лесковац,Јагодина,Смедерево,Београд,па и исељеника по Европским и Светским државама.


The population of Kovaceva Bara is 100% serbian and is composed by following clans of immigrants:

- Deda Mladenovci and Deda Andjelkovci. Both are originally from the Kopaonik region, but when the Tursks occupied Kopaonik village in the first half of 19th century, a brave woman with two sons: Mladen and Andjelko (they brought the "Slava" of Sveti Stefan - celebrated on January 9 - as a family saint) escaped to Grdelicka Valley and settled down in Kovaceva Bara.

-Deda Savinci (with Slava Sveti Stefan, January 9) descendend of the clan of Deda Mladenovci.

-Deda Djorinci (with Slava Sveti Nikola, december 19) after him the quarter "Muzan", was named, it's said that also this clan is originally from Kopaonik,

-Deda Djelinci (with Slava Sveti Nikola, december 19) they arrived from Dzep in the Grdelica Canyon, from where they are originally it's unknown

-Deda Milinci (with Slava Sveti Nikola, december 19),also from Kopaonik.

-Deda Gavazovi (with Slava Sveti Nikola, december 19), founder of the clan is Deda Gorca, who arrived from the village of Velika Kopasnica, also in the surroundings, in this clan was one Deda Stojan who was a Kmet, who was called "Gavaz", and after him the clan was named.

-Deda Bojcinci (with Slava Sveti Jovan, January 20) arrived from a place called "Ruplje" in the Grdelica Canyon, this is the last rural clan of immigrants, after them no other clan arrived to Kovaceva Bara. from then on, the village just increased in size.

Expatriate:

After WW2 some habitants moved away to Grdelica (Milici,Stojkovici,Nikolici,Mitrovici i Cojici). Before WW2 some migrated to some other places: to Leskovac, Jagodina, Smederevo, Belgrade and some even to other european and wolrd countries.

Постанак села - Beginning of the village

Ковачева бара је релативно младо насеље,по општем казивању оно је основано кратко време после оснивања суседног села Велике Сејанице,која лежи на плоднијем земљишту.
Оснивачи данашњег села били су Срби досељени из неког Копаоничког села у првој половини 19.века. У данашњој махали ”село” је место ”старо село” или ”кованлак”,сељаци говоре да су тамо лежале прве три куће садашњих најстаријих родова,Деда Младеновци,Деда Анђелковци и Деда Ђоринци.
Становници тих кућа су се касније разишли по осталим деловима атара.
Ковачева бара има посебно гробље и налази се у махали ”мужан”.
Већим празницима становништво посећује цркву у селу ”Козаре” удаљено око 4.км.

Kovaceva bara is a relatively young settlement, around 1820 some serbian families arrived from Kopaonik region. Following what farmers tell, in a district called "Staro selo" or "Kovanlak” the 3 oldest houses were founded by Deda Mladenovci, Deda Andjelkovci and Deda Djorinci and constituted the first 3 clans.

Kovaceva Bara has also a cimitery in a district called "Muzan" and for religious celebrations people go to the church in Kozare, a place 4km distant.

Пут који пролази крпз село,куће су поприлично удаљене једна од друге

A driveable road crosses the village,
the houses are pretty distant from each other

Положај и Тип - Locality and type

Када путник угледа овај знак изнад ауто пута,значи да је на добром путу да ускоро буде у Лесковцу

On the highway from Belgrade: at this sign you soon reach Leskovac!

Ковачева бара је насељено место у околини варошице Грделица у ”Грделичкој клисури” десно од Јужне Мораве,село је смештено у општини Лесковац. Град је удаљен око 25.км.
Веће насељено место у околини је Власотинце,које се налази на око 8.км.од села,али није спојено добрим путевима,тако да се до њега не може стићи аутом,само заобилазним путем преко Грделице или Лесковца.


Kovaceva Bara is a populated place near the Grdelica valley, on the right side of South Morava. It belongs to the Leskovac Municipality, and the city of Leskovac is in 25 km distance.
Even more densly populated is Vlasotince which is about 8 km from Kovaceva Bara, allthough the connecting road is not passable by car, but it can be reached by car throught Grdelica or Leskovac.

По излазу са ауто пута је постављена велика табла на којоj је мапа
”Јабланичког округа” чији је Лесковац главни град.

A helpful sign where you enter lively Leskovac Area

На 291.км ауто пута Београд-Прешево,скреће се у Грделицу и после 7.км брдско-планиског пута од Грделице стиже се у Ковачеву бару.
Село се налази на 700-900 метара надморске висине.

If you're on the Beograd - Presevo highway, at km 291, you get off for Grdelica, and after 7km hilly road you arrive to "Kovaceva Bara". Here you're around 700 - 900 meter over see level.

Црква у Грделици

The picturesque church of Grdelica

Железничка станица у Грделици
(за потсећање погледајте шта се догодило
за време ”Нато-бомбардовања” у околини)

The train Station of Grdelica
(some might remember what
NATO attacks did around here)


Ресторан ”Дервен” у Грделици
Специјалитет куће је роштиљ месо
Инече ”Дервен” је стари назив за Грделицу,што значи Клисура

Restaurant "Derven" in Grdelica
Speciality of the house is Grilled Meet
"Derven" is also the old name of Grdelica, what means Canyon

Око Ковачеве баре ,смештена су и друга села:Велика Сејаница,Виље коло,Козаре,Дедина бара,Градиште,Дадинце итд.
Вода за пиће се добија из извора и бунара,познатији извори су: Ђелински,Пориђански,Деда Милински,Мужански и други.
Село је изузетно разбијеног,брдско-палниског типа,поједини крајеви атара су удаљени и по неколико километрара.
Поједини крајеви атара носе називе: Мужан,Обешеник,Гмитрова чука,Бељевина,Бучје,Витлиште,Орничка,Црквиште,Ковалнак,Старо село,Пољане.
Ковачева бара има две махале: Село и Мужан и неколико мањих група кућа које носе називе:Ђелинци,Порођанци,Савинци и друго. Махала село углавном представља главни део села,куће појединих родова су најчешће у окупу.
Ковачева бара има по последњем попису из 2002.године,
55.домова и 167 становника.


Around Kovaceva bara are a lot of other little places like: Velika Sejanica, Vilje kolo, Kozare, Dedina Bara, Gradiste and Dadince. Potable water comes from well and spring, the most wellknown are: Djelinski, Poridjanski, Deda Milinski and Muzanski.
In 2002 Kovaceva Bara had 55 households and 167 habitants.

Први пут у Ковачевој Бари са женом - First time in Kovaceva Bara with my wife

Стара кућа - Old hous

Моја породична кућа из средине 19-тог века.
Правио ју је мој чукундеда ”Цоја” својој породици у периоду од (1850-1870) године. Кућа је грађена у Моравском стилу.
У овој кући су рођене и одрасле неколико генерација мојих предака.
Ја сам први потомак који је рођен и одрастао ван ње,да јој се одужим,планирам да је реновирам у истом стилу и повратим некадашњи сјај који је имала када су у њој стасавале за живот многе генерације мојих предака.

My family house is from the mid 50's of the 19th century and was built by my grand-grand-dad "Coja" between 1850 and 1970 for his family. It was built in a typical Moravian Style.
In this hosue some generations of my familiy were born and raised, and I'm the first offspring that has not been born and dind't grow up in this house. Now the hosue is empty since my grandfather died a couple of years ago. So now I plan to renovate it and to give its shine back as it used to have in the time when my relatives inhabitated the estate.

Слике из Лесковачког Краја - Pictures of the Leskovac Area

Први пут у Ковачевој Бари са Кумом - First time in Kovaceva Bara with my Kum

Било једном..... - Once upon a time....